Stres i koža

Živimo u svetu stresnijem nego ikada, a našim mikrostresovima (porodica, škola, posao...) i lokalnim problemima (zdravstvo, životna sredina, nezaposlenost...) pridružuju se globalne pretnje – zdravstvene, ekološke, ekonomske. Informacije sa ekrana zatrpavaju nas lošim vestima , stres raste i vi počinjete da se vrpoljite, češete, mrštite, stvarate bore, čupate kosu, vrtite se, cedite akne...iskočili biste iz svoje kože. Metaforično, ali i istinski, jer koža itekako ume da pokaže rezultate stresa.

Savremeni život ispunjen je brojnim izazovima i zahtevima na koje često nije lako odgovoriti, što donosi frustracije, napetost i preopterećenost. Za većinu ljudi stres je postao sastavni deo svakodnevice, sinonim za način života modernog čoveka.

Nije svaki stres loš. U različitim životnim situacijama izvesna doza stresa je neophodna da nas pokrene i motiviše da damo najbolje od sebe i uspešno okončamo započete poslove i zadatke. Ali ako stalno osećamo pritisak zadatih rokova i nedostatak vremena, preopterećenost i na poslu i kod kuće, ako ne zastanemo da damo sebi malo oduška, naše zdravlje plaća visoku cenu.

Sklop emocionalnih i telesnih reakcija do kojih dolazi kada neki događaj ili situaciju smatramo i doživljavamo opasnim ili uznemirujućim, nazivamo stres. O stresu se može govoriti samo onda kada je osoba izložena događaju koji procenjuje kao pretnju, gubitak ili izazov za njene snage, tj. kada osoba procenjuje da situacija zahteva ulaganje povećanih, vanrednih napora u cilju adaptacije.

Kako telo reaguje na stres?

Stres angažuje čitav organizam i dovodi do karakterističnih psihofizioloških promena.

Glavne emocije koje prate fenomen stresa su strah, anksioznost i bes.

Fiziološke reakcije koje nastaju u stanju stresa mogu se podeliti na neuroendokrine i imunološke.

U neuroendokrine spadaju reakcije vegetativnog nervnog sistema (simpatikusa i parasimpatikusa) zajedno sa reakcijama endokrinog sistema. Opažanje stresnog događaja aktivira deo mozga zvan hipotalamus koji stimuliše oslobađanje hormona hipofize. Ovi hormoni aktiviraju lučenje adrenalina i noradrenalina (hormona nadbubrežne žlezde) koji stimulišu aktivnost simpatičkog nervnog sistema. Zbog toga srce brže kuca, krvni pritisak raste, disanje se ubrzava, čula izoštravaju, mišići postaju napeti. Kada opasnost prestane parasimpatička aktivacija vraća telo u stanje homeostaze smanjujući krvni pritisak i puls, smanjujući broj udisaja i vraćajući smanjenu gastrointestinalnu aktivnost na uobičajeni nivo. U stresu se iz hipofize oslobađa adrenokortikotropni hormon (ACTH) koji stimuliše lučenje kortizola iz kore nadbubrežnih žlezda. Kortizol povećava nivo šećera u krvi, poboljšava iskorištavanje glukoze u ćelijama mozga, mobiliše masne kiseline iz masnog tkiva kao izvor energije, smanjuje izlučivanje natrijuma, a povećava kalijuma, što dovodi do povišenog krvnog pritiska, deluje imunosupresivno i protivupalno.

Drugu kategoriju promena u organizmu karakterističnih za stres predstavlaju poremećaji funkcije imunskog sistema koji su veoma složeni i nedovoljno ispitani.

U uslovima akutnog stresa, opisane fiziološke reakcije su ograničenog trajanja i korisne za organizam, pomažu osobi da bude usredsređena, energična i spremna za povećani napor, a po prestanku stresne situacije nivoi stresnih hormona se vraćaju na normalu. Kada je stresno stanje prolongirano i organizam preopterećen u dužem vremenskom periodu, dolazi do značajnog narušavanja zdravlja, smanjenja produktivnosti, poremećaja raspoloženja, anksioznosti i depresije, što utiče na međuljudske odnose i narušava kvalitet života. Hronični stres izaziva oštećenje gotovo svih organa u našem telu, slabi imunski sistem, doprinosi neplodnosti, ubrzava starenje...

Uticaj stresa na kožu

Sedamdesetih godina prošlog veka započela su brojna istraživanja uloge stresa u nastanku, pogoršanju i održavanju različitih poremećaja i oboljenja kože. Iz toga se razvila i nova naučna grana – psihodermatologija.

Bolesti kože u kojima se stres javlja kao okidač nazivaju se psihosomatskim dermatozama. Procenjuje se da psihosocijalni stres i psihogeni faktori igraju značajnu ulogu kod približno trećine dermatoloških poremećaja. Povezanost kože i nervnog sistema objašnjava se njihovim zajedničkim embrionalnim poreklom. Naime, koža i nervni sistem u toku embrionalnog razvoja nastaju od iste grupe ćelija, od tzv. ektoderma.

U stanjima produženog stresa povećava se lučenje hormona, u prvom redu kortizola i adrenalina, kao i oslobađanje čitavog niza hemijskih jedinjenja (citokina, hemokina, faktora rasta) koji deluju kao medijatori zapaljenja i podstiču stanje inflamacije u organizmu. To dovodi do neželjenih promena u izgledu i funkciji kože, kose i noktiju. Dokazano je da stres smanjuje barijernu funkciju kože i njenu sposobnost da zadrži vodu, zbog čega koža postaje osetljiva, dehidrirana i sklona ekcemima, naročito kod osoba sa konstitucionalno suvom kožom. Kod osoba sa masnom kožom stanje se pogoršava usled stimulacije aktivnosti lojnih žlezda i može doći do erupcije akni. Oslobađanje histamina iz mastocita podstiče zapaljenje kože i svrab koji je čest pratilac mnogih bolesti kože (atopijskog dermatitisa, lihena, koprivnjače).

Stres može biti povezan sa bolestima kože na jedan od tri načina: 1. kada stres nastaje kao posledica kožne bolesti koja značajno narušava izgled pacijenta, dovodeći do stigmatizacije i socijalne izolacije; 2. kada stres uzrokuje pogoršanje već postojeće kožne bolesti, tzv. stres-reaktivne dermatoze npr. psorijaze, atopijskog dermatitisa, akni, hronične idiopatske urtikarije; 3. kada je dermatološki poremećaj kožna manifestacija psihijatrijskog poremećaja u kojem stres ima centralnu ulogu (trihotilomanija, dermatitis artefacta, exscoriationes neuroticae)

Stres-reaktivne dermatoze

Koliko puta ste doživeli da vam razni stresni događaji isprovociraju pogoršanje akni i onemoguće da se pojavite u svom najboljem izdanju na nekom važnom događaju? Ovo može pogoditi kako tinejdžera koji se sprema za proslavu mature, tako i odraslu osobu koja želi da zablista u specijalnoj prilici. Naleti akni usled stresa posledica su hormonalnih promena, naročito povišenog nivoa kortizola, koji utiče na povećanu aktivnost lojnih žlezda.

Stanje stresa utiče na povećanje zapaljenskih reakcija u telu i pogoršanje tzv. inflamatornih dermatoza kao što su rozacea, seboroični dermatitis, atopijski dermatitis i psorijaza.

Poremećaj aktivnosti imunskog sistema usled stresa može usloviti pojavu autoimunih bolesti kože kao što su vitiligo, alopecija areata i lichen planus.

Pojačano znojenje ili hiperhidroza je takođe česta reakcija na stres. Ukoliko vas oblije znoj pre važnog poslovnog sastanka ili javnog nastupa, teško je sačuvati samopouzdanje i takva situacija je izvor dodatnog, još većeg stresa.

Zahvaljujući povišenom kortizolu, hronični stres izaziva povećanu razgradnju kolagena i smanjenu sintezu hijalurona u koži i njeno ubrzano starenje. Regenerativni procesi u koži su narušeni i otežan je njen oporavak posle povreda, što dovodi do usporenog zarastanja rana.

Smanjena funkcija imunskog sistema u stresu dovodi do povećane sklonosti ka virusnim infekcijama kao što su herpes zoster, herpes simplex, virusne bradavice, kao i raznim bakterijskim infekcijama.

Difuzno pojačano opadanje kose, tzv. telogeni efluvijum, može nastati nekoliko meseci posle pretrpljenog stresa. U većini slučajeva je reverzibilno, ali ponekad može preći u hronično stanje.
Nokti takođe mogu pretrpeti promene usled stresa u smislu sporijeg rasta, izbrazdanosti, listanja.

Kako se boriti protiv stresa i pomoći sebi?

Želim da citiram kolegu psihijatra koji je rekao da se umetnost življenja sastoji se u tome da naučimo da živimo dobro i uspešno uprkos stresu, a ne bez stresa.

Ako ne možete da promenite situaciju u kojoj se nalazite, trudite se da promenite ugao posmatranja, prihvatajte teškoće s humorom. Borite se protiv stresa boljom organizacijom i planiranjem, naučite da kažete „ne“ kad ste preoptrerećeni, ali i „da“ kadgod se ukaže prilika za male životne radosti. Razgovarajte sa dragim osobama, priznajte šta vas muči, ne držite sve u sebi.

Svakog dana nađite vreme za odmor i relaksaciju, makar to bilo i samo 15 minuta koje ćete izdvojiti samo za vas. Ovladajte tehnikama relaksacije kao što su vežbe disanja, joga, autogeni trening.

Hranite se zdravo da biste povećali otpornost na stres. Unosite izbalansirane obroke sa proteinima (nemasna mesa, riba, mahunarke), složenim ugljenim hidratima, zdravim masnoćama (maslinovo ulje). Izbegavajte stroge dijete. Unosite dovoljno vode. Eliminišite ili znatno smanjite upotrebu kofeina.

Uzimajte antistres suplemente kao kompleks B vitamina, magnezijum, cink, hrom, vitamin C, alfa lipoinsku kiselinu, koenzim Q10, tzv. adaptogene biljke – rodiolu, ašvagandu, ženšen.

Trudite se da obezbedite dovoljno sna i odmora. Smanjite upotrebu elektronskih uređaja u večernjim satima jer remete lučenje melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnog stanja.

Vežbajte redovno kao biste sačuvali i izgradili mišićnu masu i povećali oslobađanje serotonina i dopamina u mozgu koji smanjuju anksioznost i depresiju. Hodajte što više, kadgod ste u prilici, idite u duge šetnje u prirodi.

Ne zapostavljajte redovnu negu kože. Koža izložena stresu je manje otporna i ima poteškoće da se brani od štetnih uticaja spoljne sredine i da ostane dovoljno hidrirana. Koristite blaga sredstva za higijenu i čišćenje koja ne narušavaju barijernu funkciju kože. Veoma je važna primena preparata i tretmana koji optimalno hidriraju i smiruju kožu kako bi povećali njene odbrambene snage. Ukoliko vam dosadašnja nega ili terapija usled stresa više ne odgovara, obavezno potražite savet dermatologa.

Ako vam ništa od navedenog ne pomaže, potražite stručnu pomoć psihoterapeuta. Ne dozvolite da vas životni izazovi savladaju i dovedu u stanje preplavljenosti i bespomoćnosti. Uvek postoji izlaz, samo ga treba potražiti i prihvatiti.

Dr Dragana Kablar