Pigmentni mladeži su benigne promene koje se tokom života javljaju na kožii, ređe, na sluzokožama. Predstavljaju najčešći oblik mladeža i sastoje se od nakupina melanocita, specijalnih ćelija koje stvaraju pigment melanin.
Gotovo da nema čoveka bez mladeža, bez obzira na pol i rasu. Neki imaju svega nekoliko, dok se kod drugih mogu naći desetine, nekad i stotine mladeža.
Kod većine ljudi mladeži se javljaju u ranom detinjstvu, njihov broj se povećava sa uzrastom i dostiže maksimum u četvrtoj ili petoj deceniji života, a potom postepeno iščezavaju u starosti. Ovi mladeži označavaju se kao stečeni mladeži i u njihovom nastajanju važnu ulogu ima rano izlaganje suncu. Broj mladeža direktno zavisi od stepena izlaganja suncu i koliko puta je osoba izgorela na suncu. Česti su kod osoba svetle puti koje lako izgore na suncu, a manje su zastupljeni kod tamnoputih.
Mladeži se javljaju kod osoba oba pola. Pigmentne ćelije od kojih su sastavljeni mladeži u izvesnoj meri su pod uticajem polnih hormona, estrogena i androgena. Promene koje se javljaju na mladežima tokom puberteta i trudnoće, kada mladeži obično postaju tamniji i uvećavaju se, a mogu se javiti i novi, potvrđuju postojanje hormonskog uticaja.
Postoji više vrsta mladeža, različitog izgleda. Osnovna podela je na stečene i urođene mladeže. Stečeni mladeži su obično manji od 1 cm, ravnomerno pigmentovani, jasno ograničeni, okruglo-ovalnog oblika. Boja im se kreće od svetlo smeđe do crne. Mogu biti u nivou okolne kože, tamnije pigmentovani, i to su tzv. junkcioni mladeži. Složeni ili intradermalni mladeži su uzdignuti, kupolasti ili na peteljci, na njima se ponekad mogu videti i dlake, i slabije su pigmentovani, svetlo smeđi, a nekad i bez pigmenta, boje okolne kože. U detinjstvu stečeni mladeži su junkcionog tipa, zatim prelaze u složene mladeže, da bi se u zrelim godinama pretvorili u intradermalne mladeže.
Najozbiljnija, iako retka komplikacija mladeža je prelazak u maligni melanom. Melanom se u 26% slučajeva razvija na već postojećem mladežu. Rizični znaci su nagao i brz rast mladeža, promena boje i oblika, svrab, bol i krvavljenje. Svaku ovakvu promenu neophodno je što pre prijaviti dermatologu, koji će proceniti značaj nastalih promena i sprovesti dalja ispitivanja .
Kao potencijalni prethodnik malignog melanoma posebno je značajan stečeni atipični ili displastični mladež. Njegove karakteristike su: tamna i nejednaka boja, neravna i često nejasna ivica, nepravilan oblik i veličina iznad 6 mm. Često ovakvi mladeži imaju izgled mete ili jajeta na oko, sa centralnom, tamnijom, izdignutom zonom okruženom svetlije pigmentovanom makularnom zonom. Ovakvi mladeži imaju tendenciju da se javljaju familijarno, kod više članova jedne porodice. Kod osoba sa više displastičnih mladeža (> 5-10), kao i onih sa velikim brojem običnih mladeža (>100) savetuje se potpuno izbegavanje i zaštita od sunca, povremeni samopregled mladeža i najmanje jednom godišnje pregled dermatologa sa dermoskopijom radi blagovremenog otkrivanja promena na mladežu i blagovremenog uklanjanja.
Neki mladeži su prisutni već na rođenju ili se javljaju ubrzo posle rođenja i tada govorimo o urođenim (kongenitalnim) mladežima. Urođeni mladeži mogu značajno varirati u veličini i obično se dele na male (<1 cm), srednje (1-3 cm), i velike/gigantske (> 3 cm). Kongenitalni nevusi, naročito gigantski, imaju mali, ali realan rizik od maligne transformacije i razvoja melanoma (u do 5% slučajeva).
Široko je rasprostranjena predrasuda da se mladeži ne smeju dirati. Međutim, rano otkrivanje promena na mladežu i blagovremeno uklanjanje izmenjenog mladeža jedini je siguran način da se spreči nastanak melanoma, odnosno da se osigura njegovo rano otkrivanje i uklanjanje, a tada je i prognoza oboljenja dobra.
Osim iz medicinskih, mladeži se mogu uklanjati i iz estetskih razloga ili zato što su izloženi ponavljanoj iritaciji i traumi (odećom, brijanjem, češljanjem i sl.), potpuno bezbedno i sa odličnim konačnim kozmetskim rezultatom. Moguće je uklanjanje radiotalasnom ili klasičnom hirurgijom, o čemu se odlučuje dermatolog na osnovu kliničkog i dermoskopskog pregleda. Svaki uklonjeni mladež obavezno se šalje na patohistološku analizu radi potvrde dijagnoze.
Do nedavno, klasična hirurgija skalpelom uz neizbežno stavljanje šavova bila je jedina metoda uklanjanja mladeža, ostavljajući često ožiljak upadljiviji od samog mladeža. U odnosu na klasičnu hirurgiju skalpelom, radiotalasna hirurgija frekvence 4 MHz ima nesumnjive prednosti kada je potrebno iz estetskih razloga ukloniti mladež. Postupak je, uz prethodnu lokalnu anesteziju, bezbolan, brz, bez krvavljenja. Zahvaljujući minimalnom oštećenju okolnog tkiva, nema bola posle intervencije, niti je potrebno stavljanje šavova i previjanje, zbog čega pacijent i nema osećaj da se podvrgao hirurškoj intervenciji, a ožiljak je minimalan, praktično nevidljiv. Na mestu intervencije formira se tanka krasta, koja otpadne posle desetak dana. Kada krasta otpadne, koža je na tom mestu svetlo ružičaste boje, a tokom narednih nekoliko meseci ova boja će se postepeno izjednačiti s okolnom kožom ili postati za nijansu svetlija.
dr Dragana Kablar
dermatovenerolog
Dermanova