SEBOROIČNE KERATOZE

Seboroične keratoze (SK) često se mešaju sa bradavicama ili mladežima, ali su zapravo posebna vrsta promena na koži. One predstavljaju benigne izraštaje površnog sloja kože. Mogu da se jave kao pojedinačna izraslina ili mogu biti prisutne u velikom broju, kada postoji na desetine, pa i stotine keratoza rasejanih po koži. Obično su smeđe boje, ali im boja može varirati od žućkastosmeđe do braon ili crne. Veličina ovih promena takođe varira od par milimetara do veličine većeg metalnog novca. Glavna karakteristika SK je njihov voštani izgled, poput kapljice žutog voska koja se zalepila na kožu.

Zašto nastaju

Tačni uzrok SK još uvek nije poznat. Zapaženo je da se SK javljaju familijarno, kod više članova jedne porodice. Nisu izazvane izlaganjem suncu i mogu da se jave i na pokrivenim i na otkrivenim delovima kože. Češće se viđaju i brojnije su kod starijih osoba. Mada se SK mogu javiti na jednom mestu a potom proširiti na druga mesta, ponekad naglo, nisu zarazne.

Kod koga se javljaju

Kod svake osobe mogu da se jave seboroične keratoze. Kod nekih osoba mogu da se jave u velikom broju, dok se kod druih javi samo nekoliko tokom dužeg perioda. Kako osobe stare, broj SK se povećava. SK se retko javljaju kod dece, a kod odraslih osoba posle 50 godine života gotovo redovno se može naći po neka. Nagla pojava SK viđa se u toku trudnoće, hormonske terapije (estrogeni), a veliki broj seboroičnih keratoza praćenih naglašenim svrabom koji se javi u kratkom vremenskom periodu ponekad je povezan sa nekim vrstama malignih tumora.

Činjenice o SK

SK se najčešće javljaju na grudnom košu i leđima, mada se viđaju i na kosmatom delu glave, licu, vratu, ređe i drugde na telu. Obično počinju kao pojedinačne, male, glatke ili blago hrapave izrasline koje mogu da svrbe, i vremenom se uvećavaju, postaju deblje, grublje neravne površine i voštanog izgleda.

Važno je naglasiti da su ove promene benigne i bezopasne. Ukoliko se ne jave naglo u velikom broju, one ne ukazuju na značajan zdravstveni problem. Mogu da dostignu veće dimenzije i da predstavljaju značajan estetski problem, naročito ako se jave na licu i drugim otkrivenim regijama tela. Ponekad mogu da poprime mrkocrnu boju i izgled koji je teško razlikovati od raka kože. Ovakve keratoze se posle kliničkog pregleda, a po potrebi i dermoskopije, moraju hirurški ukloniti i poslati na histopatološku analizu (pregled uklonjenog tkiva pod mikroskopom) kako bi se definitivno utvrdilo da li se radi o malignoj promeni ili ne.

Tretman seboroične keratoze

Kreme, masti i drugi preparati koji se nanose na kožu ne mogu izlečiti niti sprečiti pojavu SK. Za uklanjanje SK najčešće se primenjuju kriohirurgija, kiretaža ili elektrohirurške metode (radiotalasi).

Kriohirurgija

Primenom tečnog azota, veoma hladnog tečnog gasa, deluje se na keratoze tako što se pomoću specijalne krioboce tečni azot u formi spreja precizno usmerava na promene dostižući temperaturu od minus 180 C kada dođe u dodir sa kožom. zbog čega dolazi do smrzavanja tkiva. Na mestu gde je delovao tečni azot može da se javi mali plik koji se sasušuje u krastu na koju treba nanositi antibiotsku mast. Ova krasta otpada u narednih nekoliko nedelja, ponekad ostavljajući malu svetliju ili tamniju mrlju koja vremenom poprima izgled normalne kože.

Kiretaža

Male keratoze se mogu ukloniti i grebanjem pomoću kirete posle lokalne anestezije.

Radiotalasna hirurgija

Primena radiotalasa frekvence 4 MHz je metoda izbora za uklanjanje seboroičnih keratoza. Postupak je, uz prethodnu lokalnu anesteziju, bezbolan, brz, bez krvavljenja. Zahvaljujući minimalnom oštećenju okolnog tkiva, nema bola posle intervencije, niti je potrebno stavljanje šavova i previjanje, Na mestu intervencije formira se tanka krasta, koja otpadne posle 10-14 dana. Kada krasta otpadne, ostaje polje na kome je koža nešto svetlije boje.