Ožiljak je neestetska promena na koži koja nastaje usled povrede ili jakog zapaljenskog procesa. Posledica je nekontrolisanog stvaranja vezivnog tkiva. Postoje različite vrste ožiljaka.

Atrofični ožiljak je ispod nivoa kože ili u nivou kože, obično na leđima.

Hipertrofični ožiljak  je ljubičast, iznad nivoa kože i može se spontano povući.

Keloidi su ružni, estetski neprihvatljivi ožiljci, prelaze granice povrede, iznad nivoa kože su i nikada se ne povlače spontano.

Prema kožnim bolestima, postoje ožiljci od akni, od boginja (varicella), od trauma, opekotina, hirurških intervencija ...

Ukoliko se nakon akni jave ožiljci, oni nastaju zbog jake inflamacije i mogu biti u vidu fleka ljubičaste ili smeđkaste boje do brojnih ugnutih ožiljaka ili retko keloida. Nakon zapaljenja nastaju priraslice koje vuku kožu nadole i tako stvaraju ožiljak. Metoda izbora je presecanje ovih priraslica uz stimulaciju cirkulacije CO2 metodom i medicinskim kiseonikom, a zatim stimulacija sinteze novog kolagena sa EGF (faktorima rasta). Iako je za sintezu kolagena potrebno više meseci,  prvi rezultati su tu i sa prvim tretmanom, smanjuju se ljubičaste fleke, koža dobija sjaj  i postaje podmlađena, zdravija. Za teže ožiljke potrebno je više ovih trodelnih tretmana. Osim ublažavanja ožiljaka koža postaje i manje masna, smanjuju se proširene pore a leče se i aktivne akne. Velika je greška čekati kraj akni  jer one mogu trajati godinama, a što ranije počnete sa tretmanom manje će biti i akni i ožiljaka, a stalna stimulacija kolagena će onemogućiti i nastanak novih oštećenja.

Nakon ove metode kožu tretiramo radiotalasima za stalnu i kasnu stimulaciju kolagena, hijaluronom i dermatološkim pilinzima. Kombinacije metoda i kreativnost doktora su od presudnog značaja.

Za tretman ožiljaka nikada nije kasno i izuzev keloida nema nikakvih kontraindikacija.

U procesu zarastanja rana nastalih usled inflamacije, opekotine, hirurškog zahvata ili povrede može doći do nastanka ožiljaka na koži.

Genetska predispozicija, godine, lokalizacija povrede utiču na mogućnost njihovog nastanka.

U dermatologiji postoje tretmani kojima se ožiljci smanjuju ili čak brišu. Sveži ožiljci su crvenkasti a vremenom postaju bleđi. Po konzistenciji mogu biti mekši ili tvrđi. Ukoliko su tvrđi, a nalaze se iznad zglobova, mogu dovesti do ograničenja pokreta. Kada mislimo na ožiljke od akni ili boginja koji su ispod nivoa kože tretman indukcije kolagena i primena faktora rasta daju vidljive rezultate. Za atrofične ožiljke tipa strija karboksiterapija kombinovana sa mezoterapijskim koktelima za strije je ključ uspeha.

Prevencija nastanka ožiljaka je od posebnog značaja, u smislu lečenja akni, strija, pravilne nege za vreme boginja. Nakon hirurškog zahvata kada krasta otpadne ili kada se skinu konci treba početi sa preparatima koji utiču na fibroblaste i produkciju kolagena. Tu se dermatix silikonski gel pokazao izuzetnim. Mazanje dva puta dnevno u trajanju od dva meseca. Tokom noći mogu se lepiti dermatix silikonske pločice u trajanju od 12 sati koje zbog okluzije koju prave daju dodatno bolje rezultate. Ovakve pločice traju i mesec dana i mogu se prati vodom i sapunom, samolepljive su i zgodne za upotrebu. Tako je manji rizik nastanka keloida i hipertrofičnih ožiljaka. Ukoliko se tretiraju već postojeći ožiljci oni omekšavaju i smanjuju se. Terapija mora trajati dva do tri meseca.